Anksioznost

Anksioznost – značenje

Anksioznost je poremećaj koji se definiše kao osećaj teskobe odnosno potištenosti, straha, nelagode, nervoze, treperenja. U ovo stanje osoba dolazi spontano ili usled stresnog dogadjaja ili perioda.

Ovo stanje koje karakteriše i visok stepen uznemirenosti, a često i straha, ponekad je posledica fizičke (a zbog toga i nervne) iscrpljenosti.
Potiskivanje emocija, kao i pokušaj da se kontroliše nekakva situacija ili odnos, po pravilu dovodi do anksioznosti. Možda Vaš pogled na trenutnu životnu situaciji nije u skladu sa onim što ste želeli od svog života? Možda se bojite starenja i/ili smrti?

Uvek je u pitanju jedan emotivni odnos prema nečemu ili nekome i to je ono što treba racionalizovati. Ovde se ne misli na puko pojašnjenje od pedagoški nastrojenog terapeuta, već razumevanje svog stanja od same anksiozne osobe.

Anksioznost – iskustva

Vaša nervoza ne mora značiti da Vam je loše, a nervoza sama po sebi ne mora da znači kako su Vam potrebni anksiolitici da biste se smirili.

Umor na poslu, loša organizacija, izostanak vremena za odmor, može dovesti do stanja napetosti. Anksioznost te vrste se prevazilazi upravo odmorom i boljim iskorišćavanjem slobodnog vremena. Možda sada zvuči nemoguće, ali uvek postoji vreme za sebe, za par stranica knjige ili kratku šetnju.

Ako napetost i dalje postoji, onda je to uvek znak da nešto nije u ravnoteži sa Vašom prirodom. Potrebno je porazmisliti pre odluke o uzimanju leka (anksiolitika) i probati prvo da sami sebi pomognete promenom u načinu života. Možete regulisati spavanje, biti fizički aktivniji, šetati po prirodi, čitati. Kad Vas uhvati nervoza, savet je da prvo pogledate u nebo i vidite da li je možda oblačno ili je pun Mesec. Ako je nešto od toga, velike su šanse da stemeteoropata. Ako nervoza i dalje traje, sledeći korak je upotreba prirodnih preparata na bazi valerijane i/ili nane.

Ali, pre svega pokušajte da razumete šta je to što Vas je učinilo nervoznom. Da li je to nešto spolja ili je došlo „samo od sebe„, iznutra? Ako je ovo prvo, postavite se drugačije prema tom problemu. Ako je do Vas, svi su izgledi da bi trebalo da zahvalite simptomima koje imate. Došlo je vreme da se promenite i da se vratite u sklad sa sopstvenom prirodom. Čovek najčešće tek kad je „muka“ odlučuje da uradi nešto po pitanju sebe i svog života. Tako i naša duša pronalazi put za svoju poruku kroz bol i patnju.

Anksioznost – lečenje 

Anksioznost se leči psihoterapijom i lekovima. Kada ne postoji osoba od poverenja, prijatelj ili član porodice sa kojim bi se moglo popričati, potrebno je obratiti se za stručnu pomoć kako biste prevazišli (razumeli) svoju anksioznost. Psihoterapija treba da Vam omogući uvid u sebe i svoju dušu. Upornost je nešto što se podrazumeva kada razmišljate o psihoterapiji. Ako terapeut zna svoj posao, Vi biste odmah trebali da osećate poboljšanje u smislu jasnoće svoje situacije, ali ne i što se tiče Vašeg nervnog stanja. Kod anksioznosti je potrebno razumeti da osim onog psihičkog dela priče, postoji i fizička, odnosno nervna strana. Tačnije, Vaš nervni sistem je skoro uvek u takvom stanju da je potrebno vreme kako bi se doveo u normalu, a kako biste mogli da svakodnevno funkcionišete i da kontrolišete sebe.

Ako Vašu anksioznost obeležavaju i napadi panike, onda je potreban duži period prevazilaženja navike (često opsesije) nastale tim epizodama.

Anksioznost se najlakše leči anksioliticima i uz pravilno doziranje, simptomi se mogu u potpunosti neutralisati. Ali, anksioznost nisu samo simptomi, a najlakši put često nije i onaj najbolji. Dešava se da se simptomatološko lečenje kreće u pravcu povećavanja doza lekova. Problem na osnovu kog je počeo da se razvija poremećaj u tom slučaju ostaje nedirnut, najčešće buja u kompleks, prerasta ponekad u depresiju ili panični poremećaj i predstavlja izazov za prevazilaženje.

Anksiolitici i antidepresivi

Anksiolitici se ne smeju uzimati na svoju ruku i “po potrebi”, već u kontinuitetu ne duže od 3 meseca i pod nadzorom. Sve što je više od ovoga ili drugačije spada u nepravilno korišćenje lekova. Uzimanje anksiolitika (ako je uopšte potrebno) preporučuje se samo kod određenih tegoba.
Prekid terapije ne sme biti nagao, već postepen i to na način da se svake tri nedelje smanjuje ukupna doza za 20 procenata i podrazumeva nadzor specijaliste.
Ne deluju svi anksiolitici podjednako na sve ljude i sve simptome. Ovo je važno pravilo kojeg se svako treba pridržavati. Kupovina lekova na svoju ruku, bez recepta i njihovo uzimanje može pogoršati Vaše opšte stanje.
Pored anksiolitika, za lečenje anksioznosti koriste se ponekad i antidepresivi. Treba li ponoviti da se ovi lekovi ne smeju uzimati bez lekarskog nadzora? 

Psihoterapija

Individualna psihoterapija podrazumeva aktivno učestvovanje i terapeuta i osobe kojoj je potrebna pomoć (dijalektički postupak), koji zajedno rade na otklanjanju uzroka i posledica anksioznosti.
Individualna terapija nije ograničen rokovima, već se odvija u skladu sa dinamikom nesvesnog. Kao takva, ona je jedinstvena za svakog.
Psihoterapija se ne zaustavlja na otklanjanju uzroka i posledica nastalih tokom života pojedinca, već svakome nudi program psihičkog rasta koji omogućava da osoba kvalitetnije sagledava svet oko sebe i lakše se suočava sa izazovima koji se pred svakog od nas postavljaju. Tako se postiže uravnotežen odnos prema sebi i okruženju, zadovoljstvo na ličnom i profesionalnom planu, sposobnost da se pomogne drugima.

Svoj prvi besplatni termin psihoterapije možete zakazati na Kontakt strani OVDE.

Dobrodošli!