Psihoterapija

Psihoterapija – iskustva

Najčešće sam tokom prakse susretao ljude koje se muče sa simptomima koji se pripisuju depresiji, pa onda anksioznosti, kao i paničnom poremećaju. Pored ovoga, video sam stanja koja bi se najbliže opisala kao histerična, u onom psihoanalitičkom smislu te reči, gde je osoba ukočena i ne može da iskaže emocije ili stavove. Ta osoba često ima brojne telesne tegobe koje se stručno nazivaju psiho-somatskim simptomima. Tokom prakse na Klinici za psihijatriju, radio sam sa pacijentima koji pate od stanja koja se zovu shizofrenim i taj period spada u najvrednija profesionalna iskustva do sada. Na koncu, imao sam čast da budem psiholog osobama obolelim od kancera. 

Ipak, i pored znanja iz kliničke psihologije i velikog poštovanja prema psihijatriji, protivnik sam etiketiranja ljudi po bilo kom osnovu, pa samim tim i po osnovu simptoma. Zato i izbegavam da koristim taj podatak (o dijagnozi) u terapiji. Mislim da je vrednije ako osoba prepozna da se oseća tužno ili manje vredno, nego da ima simptome koji ukazuju da je verovatno reč o depresiji. Isto tako, lakše je razumeti i prevazići osećaj napetosti u stomaku, nego nešto apstraktno kao što je anksioznost.

Simptomi su glasnici duše

Mislim da je jedan od najvećih doprinosa koje je Karl Jung dao psihoterapiji, bilo gledanje na simptome kao na glasnike naše duše. Često ignorišemo “upozorenja” koja dobijamo u vidu sopstvenog osećaja da nešto što radimo nije u skladu sa našom prirodom. Psiha nakon nekog perioda ne ume drugačije da nam stavi do znanja da živimo van okvira u kojima možemo normalno bivstvovati. Tada  nastaju razni psihički, ali i fizički simptomi koji nisu posledica fiziološke bolesti.

Nervoza, nesanica, osećaj tuge, strahovi, medicinski neobjašnjivi bolovi u raznim delovima tela, simptomi su koje treba razumeti. Tek tada možemo istinski napraviti korak napred i ne samo upoznati svoju prirodu, već živeti mirnije nego pre pojave simptoma.
Sigurno je da postoje psihička stanja koja su po prirodi teška, ili su hronična, ili posledica ogromnog stresa. Takva stanja se leče, ili tačnije rečeno dovode u stabilnost, psihoterapijom i primenom lekova.

Da li psihoterapija pomaže ?

Psihoterapija, iako proces koji traje, trebalo bi već nakon dva meseca da pokaže neki rezultat. On ne mora da bude veliki, već je dovoljno da osoba koja je na terapiji, nakon ta dva meseca postavi sebi pitanje:
Da li se osećam bolje nego pre dva meseca?
Ako je odgovor DA, onda je jasno da je uspostavljen odnos sa terapeutom koji će dovesti do dogovorenog cilja, pre ili kasnije.
Ako je odgovor NE, osoba može o tome da razgovara sa svojim terapeutom i vidi šta se treba promeniti. To može biti terapeut ili dotadašnja metoda lečenja. 

Imam profesionalni i lični problem sa psihoterapijama ili psihijatrijskim “nadzorom” koji traju godinama. To mogu da prihvatim kao neophodnost kod stanja koje stručno nazivamo shizofrenim, kao i kod većine takozvanih poremećaja ličnosti. Ali godinama raditi na poremećajima raspoloženja ili ponašanja, odnosno stanjima koja se opisuju kao depresije, bipolarnost, panični poremećaj, poremećaj ishrane i slično, smatram neuspehom psihoterapeuta, odnosno psihijatra. Retko, ako uopšte, možemo govoriti o teškim oblicima depresije koji zahtevaju doživotnu medikaciju. Ne radi li se, umesto toga, o stvorenoj zavisnosti od lekova i/ili terapeuta? Nekoliko puta sam svedočio da je tek promenom psihoterapeuta i lekara, zapravo, došlo do izlaska pacijenta iz tzv. začaranog kruga.

“Lajfkoučing (Life couching) nije psihoterapija

Pored ovoga, smatram da se “lajfkoučing” treba jasno odvojiti od psihoterapije, ali i od psihologije. Mislim da Društvo psihologa Srbije pravi veliku grešku podržavanjem ovakvog vida bavljenja ljudskom psihom. Ne znam šta je u pozadini ovoga, ali znam da, na primer, Društvo psihologa Nemačke nema sekciju za “lajfkoučing”. Oni koji se edukuju za takvu delatnost u Nemačkoj imaju sopstveno udruženje i to smatram poštenim. Na taj način se osobe sa psihičkim tegobama ne mogu dovesti u zabludu u procesu traženja pomoći.  

Psihoterapija – cena

Kad nije besplatna ili pokrivena zdravstvenim osiguranjem, cena jednog termina psihoterapije kreće se od 2 hiljade dinara do 50 evra. Ovo se odnosi na cene u Srbiji. U Nemačkoj cene jednog termina (seanse) psihoterapije idu od 30 do 100 evra, dok u SAD ona može biti i 250 dolara. Online psihoterapija se po pravilu naplaćuju isto ili malo više od klasične terapije. 
Šta cena govori o psihoterapeutu? Iskreno – ništa. Mislim da jedino lični doživljaj i preporuka mogu reći o kvalitetu stručnog lica.

Online psihoterapija

Razvojem tehnologije, od pre par godina dobili smo online psihoterapiju koja se odvija najčešće preko Skajpa, ali i drugih aplikacija. Reč je o dosta komotnom vidu psihoterapije koji se može organizovati sa video pozivom, ali i samo sa zvukom. Prednost pre svega vidim u tome da se osoba kojoj treba pomoć može u miru svog doma ili prostora koji joj prija baviti sobom, bez pritiska nepoznatog okruženja. Pored ovoga, izbegava se i putovanje od kuće do savetovališta, a dobija se i veća komotnost kod izbora psihoterapeuta i lakša promena istog. Naročito ljudi koji žive u manjim sredinama ili u inostranstvu, mogu imati dobrobit od ovakve vrste terapije. Elektronsko plaćanje i servisi kao što su PayPal ili WesternUnion doprinose da se online psihoterapija sve više praktikuje.   

Psihoterapija u Nemačkoj

Psihoterapeuti u Nemačkoj su najčešće psiholozi ili psihijatri koji su završili edukaciju iz nekog od psihoterapeutskih pravaca. Ova edukacija traje u proseku 4 ili 5 godina. 
Psihoterapija je u ovoj zemlji organizovana tako da je odlazak kod psihoterapeuta pokriven od strane zdravstvenog osiguranja. U toj opciji, pacijent po pravilu čeka više meseci na početak terapije. Pacijent se može odlučiti da izabere opciju plaćanja psihoterapije iz svog džepa. U tom slučaju može ići kod tog istog psihoterapeuta (ovaj put će manje čekati na početak) ili kod Heilpraktiker(in)-a. Ovo je nemačka tvorevina i teško se igde u svetu može sresti. 

Reč je o psiholozima ili stručnjacima drugih struka, koji nisu završili trening za psihoterapiju, već su položili ispit znanja koji im omogućava da se mogu baviti ljudskom psihom. U slučaju psihologa, dovoljno je da dokažu da su na studijama imali predmet Klinička psihologija. Psihoterapije kod Heilpraktikera nisu pokrivene zdravstvenim osiguranjem.

Psihoterapija – koliko često?

Termini psihoterapije se održavaju načešće jednom nedeljno, a ako postoji potreba, onda to mogu da budu i dva termina u toku jedne nedelje. U SAD se veliki broj terapeuta odlučuje da primenjuje stari psihoanalitički pristup, a to je – svake nedelje 5 termina psihoterapije.
U svakom slučaju, posle par meseci, radi se presek stanja i donose se zajedničke odluke koje se tiču dinamike i daljeg rada.
Terapije koje vodim traju 45 minuta, gde to vreme nije fiksno, odnosno, ne prekida se ako je u toku nešto što je bitno za sam proces.

Zakazivanje prvog besplatnog termina psihoterapije se obavlja pozivom ili slanjem poruke ili mejla. Više informacija možete pročitati na stranici KONTAKT.